„СРБИЈА - Национална ревија”, број 51
РЕЧ ПРЕ
У вртлогу шездесетог Међународног сајма књига у Београду, ево новог броја Националне ревије. На насловној страни су писци, стари мајстори, гласови бесмртних предака. И унутра је много тога у знаку књиге. Писци, издавачи, насликани романи, лирске хронике као отпор програмираном терору баналности. Били смо у Београдском зоо-врту. Посетили Тараш, село рода на банатској страни Тисе, и Србе на Скопској црној гори. Размотрили љубав и моду у Великом рату, стратегију у српском спорту, успели се до тачака са којих се далеко види. Све је то сада на један клик од вас. А где сте ви? <
САДРЖАЈ
Пролог
ТУГА МАЈСТОРА У ДОБА ШАРЛАТАНСТВА
И ово ће проћи
Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ
Албум
ЛИРСКА ХРОНИКА СТАРОГ ЧАЧКА
Гласови велике тишине
Оазе
У СУСРЕТ 80. ГОДИШЊИЦИ БЕОГРАДСКОГ КУТКА ЗА ЖИВОТИЊЕ И ЉУДЕ КОЈИ ИХ ВОЛЕ
Врт добре наде
Основан на Петровдан 1936, Београдски зоо-врт делио је судбину свог града. Имао је, дакле, узбудљиву историју, каква није за слабиће. Имао је мање директора но што је променио држава и политичких поредака. Имао је своје велике и мале јунаке, необичне дародавце, догађаје који су ушли у књижевност, на филм, у популарну културу. Историја Београда боље памти шимпанзу Самија, керушу Габи, алигатора Мују, слонове Тису и Миту, мечиће книнџе, него неке недорасле председнике влада и министре
Пише: Милош Лазић
Шор
ТАРАШ, НА ТИСИ, У БАНАТУ, НА КРАЈУ ПУТЕВА ЗЕМНИХ И НЕБЕСКИХ
Европско село рода
Према званичном попису, у Србији се гнезди преко 1.300 парова белих рода, од тога око 1.000 у Војводини, а тачно 288 на подручју Зрењанина. У Тарашу је четрдесет парова са активним гнездима. Овде се о њима посебно брине, томе се и деца уче од малена. Праве се платформе на електростубовима за гнезда рода. Организована је и културно-туристичка манифестација „Дани тарашких рода”. Због свега тога, стигло је посебно признање од Фондације за очување природе „Еуро Натур”
Текст и фотографије: Миодраг Грубачки
Југ
У СРПСКОМ СЕЛУ КУЋЕВИШТУ, НА ОБРОНЦИМА СКОПСКЕ ЦРНЕ ГОРЕ, КРОЗ СЛОЈЕВЕ ПАМЋЕЊА И ЗАБОРАВА
Са зида гледају живе очи
У чудном пожару из 1984. изгорела је цела архива, укључујући и матичне књиге. Неко је мислио да се после тога о пореклу може преговарати. Али овде, као и у околним селима Побожју, Бањану, Горњану, Љубанцима, Чучеру, вековима живе аутохтони Срби. И светиње су им средњовековне, задужбине Немањића и њихове властеле. Данас ти људи опстају тешко, у сиромаштву, изложени тихој асимилацији и бучној кратковидости македонске државе. Круг неразумевања је све ужи, као омча. Ни Србија, изгледа, не уме да помогне
Текст и фотографије: Милутин Станчић
Стогодишњица
РАШКА, НА НЕМАЊИНОМ ИЗВОРИШТУ, НАКРАТКО ПРЕСТОНИЦА СРБИЈЕ У ЈЕСЕН 1915.
У гнезду белих орлова
Основана указом кнеза Александра Карађорђевића 1845, погранична варошица се развијала брзо. Добила је школу, болницу, читаоницу, пошту. Доцније почињу да стижу европски културни обрасци, пословне норме и идеје, стилови градње и одевања. Али све то пресеца низ страшних и славних ратова. У јесен 1915. Рашка је четрнаест дана ратна престоница земље. Ту су Влада, Врховна команда, престолонаследник, дипломатски кор, хроничари и шпијуни. У кући Љубомира Курсулића донете су неке одлуке пресудне за будућност српске државе
Живот, романи
ВЛАДИМИР МЕДЕНИЦА, СРПСКИ ФИЛОЗОФ И ИЗДАВАЧ, ИСТРАЖИВАЧ КОСМИЧКЕ МИСТЕРИЈЕ МАЛОГ ЉУДСКОГ ОСТРВА
Иза сребрног огледала
Открио је непознати континент. Увео у скривени век, о којем су само неки од нас понешто знали. Без њега ко зна да ли бисмо, и кад, спознали ко су заправо Фјодоров, Соловјов, Флоренски, Флоровски, Леонтјев, Иљин, Хомјаков... Или Чингиз Ајтматов и Андреј Платонов. Урадио је више него катедре, институти, академије. Много више. Много дубље и далекосежније. Кад год желимо да дамо пример за културни подвиг првог реда, у овом времену изгубљености и велеиздаје, можемо мирно навести његово име
Пише: Бранислав Матић
Видици
РУСКИ ПИСАЦ ЈЕВГЕНИЈ ВОДОЛАЗКИН ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”
Личношћу против масовног зомбирања
Савремена пропаганда је толико плитка да потрага за истином не захтева велике менталне напоре. Истински европски човек не може Европу сводити само на њен западни део. Српски народ се Русима чини као њихов сопствени одраз у огледалу, и обрнуто. Свака култура је логоцентрична и морамо пазити на своје речи. Писац сам пише законе које следи. Од њега се очекује да види иза хоризонта, изван видокруга. Они за које је читање било забава и „убијање времена” су отишли, али то није велики губитак за праву књижевност
Пише: Весна Капор
Око
ПАВЛЕ ВАСИЋ (1907–1993), СЛИКАР, КРИТИЧАР, НАДАСВЕ ИСТОРИЧАР УМЕТНОСТИ
Утемељени сведок епохе
Знао је своје домете. Његов типично београдски предратни грађански дух чинио га је опрезним, уздржаним и господственим, али уметност често тражи дозу лудила, луцидности и ирационалности. Написао је бесмислице о Шејки, одбио Видаков позив на интелектуални двобој, судио се са Главуртићем, озбиљан ударац добио од Лазара Трифуновића. На страну све то, био је и остао један од најбољих историчара уметности које смо икада имали
Пише: Дејан Ђорић
Друкчији угао
ЉУБАВ И МОДА У ВЕЛИКОМ РАТУ, ПРЕ СТО ГОДИНА
Живот увек нађе начин
Рат, наравно, није само фронт. Дотиче све равни живота, продире у све односе, доноси своја мерила. Искрсне на постеру, преокрене моду, окрзне љубав. Јасно, већина прича има трагичан крај, тек понека улива наду, неке су мале и присне, неке тајне и забрањене, неке попримиле епске размере, па се о њима и даље приповеда
Пише: Драгана Барјактаревић
Бајка
О МАЛОЈ ЈЕЛЕНИ, НАРАВНО ПРИНЦЕЗИ, КОЈА ЈЕ НАУЧИЛА МРАК ДА СИЈА
На крилима црног лабуда
Ономе ко уме да снева чисто и нежно, и ономе ко уме да нешто жели свим срцем, силе таме ништа не могу. Једна ружа може променити светски поредак. Псоглаве потере на крају прогута њихов сопствени лавеж. Свакога од нас чека, на некој далекој планети, дечак који четкицом за зубе чисти вулкане. Све то радознала деца науче док грицкају пржене рибице на сплаву „Код мачка Тоше”
Пише: Небојша Јеврић
Победник
ВАЊА УДОВИЧИЋ, ВАТЕРПОЛИСТА И ШАМПИОН ЗАУВЕК, ТРЕНУТНО МИНИСТАР ОМЛАДИНЕ И СПОРТА У ВЛАДИ СРБИЈЕ
Најбољи никад не одустају
Живимо у тешком времену, са урушеним системом вредности. Банална и приглупа голотиња проглашава се атракцијом, а четврто место на свету неуспехом. Срозани су критеријуми, образовање, морал, укус. Демографски смо све старија нација, деца су нам препуштена сама себи, све су више гојазна, проценат деформитета међу њима више је него забрињавајући. Опоравак мора почети од темеља, од породице. Држава има своје важне задатке. Много се може научити из спорта. Он не прашта слабости које се понављају, него показује како да их савладаш
Пише: Дејан Булајић
Таленти
ЛОЗНИЧАНИН НЕМАЊА МАКСИМОВИЋ, ЗВЕЗДА У УСПОНУ ЕВРОПСКОГ ФУДБАЛА
Човек за велике одлуке
Никада се није гурао у први ред, напротив, али од малена баш он одлучује историјске утакмице. Од како је пионире „Лознице” увео у најјачу лигу Србије, до пресудног гола Бразилу у финалу Светског првенства за младе 2015. на Новом Зеланду, или до недавног гола на Кипру којим је првака Казахстана први пут у историји увео у европску Лигу шампиона. Још у родитељском дому у Бањи Ковиљачи научио је: „Успех не мења праве људе.” И када је био без клуба, на улици, и сада на светском трону, држи се исто. Пред њим је леп и тежак пут, баш као и онај иза њега
Пише: Ненад Марковић
Тачке ослонца
ЗАВОД ЗА СПОРТ И МЕДИЦИНУ СПОРТА У БЕОГРАДУ, ТЕМЕЉ СРПСКЕ ВРХУНСКЕ И МАСОВНЕ ФИЗИЧКЕ КУЛТУРЕ
Домети струке по дубини
Научно-истраживачким и развојним подухватима унапређен је стручни рад и систем контроле утренираности. Велика улагања у супермодерну лабораторијску и дијагностичку опрему, обнова спортских објеката, осмишљени годишњи програми за рекреативни спорт, окупљање научне елите из области спорта – само су неки од крупних корака које бележи ова установа од стратешке важности
Око арене
У СУСРЕТ МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ СПОРТА У БЕОГРАДУ
Стратегија нарасла изнутра
Као круна врло садржајне године, пуне одговорног планирања и темељног рада на дуги рок, четврти Сајам спорта биће место свих сусрета. Владе и локалних самоуправа, науке и праксе, стручњака и спортиста, некадашњих и будућих шампиона, навијача и спортских звезда. Прошле године био је посећенији од Сајма аутомобила. Ове године очекује се још више људи и садржаја
Сусрети
ДВАНАЕСТИ „СРЕМ ФОЛК ФЕСТИВАЛ” У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ
Град од игре
У дванаестој години одржавања, дошли су ансамбли из дванаест земаља. Од Грчке до Русије, од Словачке до Тајвана, од Пољске до Турске. Преко шест стотина учесника наступило је пред, укупно, више од 20.000 људи. На отвореној сцени, у атмосфери пуној шаренила и позитивних вибрација, сусреле су се и прожеле лепе особености различитих народних фолклорних традиција
Подухват
ВРЊАЧКИ ПАРК ПОНОВО БЛИСТА У СВОЈ СВОЈОЈ ЛЕПОТИ
Обнова средишта
Минулог лета лепи парк, један од симбола Врњачке Бање, поново је отворен. Свечаности је присуствовао државни врх Србије. После вишегодишње стагнације и обуставе радова, Општина је успела да реши судске спорове и обезбеди новац. Синуле су фонтане, поплочане степенице и Римски извор, изведени хидро-машински радови, сређено осветљење, обезбеђена интернет веза. Сада то изгледа онако како доликује
Пројекти
РУМЉАНИ ДОБИЛИ ДУГО ОЧЕКИВАНИ ОЛИМПИЈСКИ БАЗЕН
Борковац лети поново ври
Димензија 25 пута 50 метара, окружен лепим платоом, дечјим базеном и низом пратећих објеката, ово је један од лепших спортских комплекса те врсте у Србији. Уложено је више од три милиона евра, на радост Румљана и њихових гостију, на корист Општине и целог овог краја. У Руми очекују догодине и прве велике спортске догађаје на свом базену
Везе
У САРАДЊИ „ТЕЛЕКОМА СРБИЈА” И ТЕСЛА ГЛОБАЛ ФОРУМА
Виртуелни музеј Николе Тесле
Овај модерни портал је детаљан водич кроз живот и дело великана науке, али и кроз активности широм света посвећене Тесли. Систематизација тако обимне и вредне грађе била је одговоран посао. Ко одлучи да систематизује тако обимну и вредну грађу преузима озбиљну одговорност. Музеј се може посетити на адреси www.tesla.org.rs
Погодак
„МЕРКУРОВ” СПА ЦЕНТАР „РИМСКИ ИЗВОР”, НАЈВЕЋИ У ОВОМ ДЕЛУ БАЛКАНА
Здравље, лепота, уживање
Пет досадашњих центара обједињени су у један: медицинска естетика, велнес, пелоид, масаже, балнео. Тај један, највећи, доступан је од сада свим гостима Врњачке Бање, без обзира на то где су смештени. Најсавременија светска опрема спојена је са врхунском медицином и вишевековном традицијом у третманима минералном водом. Добри ефекти су несумњиви, на дужи и на кратак рок
Студије
БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА И ЊЕН ВИШЕДЕЦЕНИЈСКИ РАД У ВИСОКОМ ОБРАЗОВАЊУ
Година новог успона
Велико интересовање младих, као и бројна признања, доказ су да је ова установа на правом путу. За годину и по руковођења проф. др Ђуре Ђуровића и његовог тима, извршена су бројна унапређења. Израђена је нормативна инфраструктура, строже дефинисан систем одговорности, сузбијена неодговорна пословна политика, избегнут проблем ликвидности, усвојена политика квалитета и покренут процес имплементације система менаџмента квалитета. Овакав приступ допринеће сталном подизању квалитета у наставном процесу и пратећим службама
Примери
ТЕРМОЕЛЕКТРАНЕ „НИКОЛА ТЕСЛА” ГОДИНАМА НАГРАЂУЈУ НАЈБОЉЕ УЧЕНИКЕ У СВОЈОЈ СРЕДИНИ
Подстрек на учење и врлину
У протеклих четрнаест година награђено око седам стотина шампиона знања из Обреновца, Свилајнца и Великих Црљена, са подручјâ на којима су производни капацитети ТЕНТ-а. Тај позитиван пример следили су и остали огранци „Електропривреде Србије”, као и многе локалне самоуправе. Можда је баш у том симболичном гесту зачетак формуле како да се спречи „одлив памети” и расипање најбоље деце по свету
Енергија
ПРОИЗВОДЊА У РУДАРСКОМ БАСЕНУ „КОЛУБАРА” ОБНОВЉЕНА МНОГО БРЖЕ НО ШТО ЈЕ ПРОГНОЗИРАНО
Ка потпуној стабилности
Рудари су још једном показали да су најјачи када је најтеже. Захваљујући стручности и огромном труду, и на најпродуктивнијем копу, „Тамнава – Западно поље”, производња је враћена на ниво од пре поплава. Данас се одатле ка обреновачким термоелектранама дневно испоручује скоро 50.000 тона угља, што је око 60 одсто укупне производње Басена. За првих седам месеци 2015. на том копу је произведено близу пет милиона тона лигнита, 54 одсто више од планираног, што је од кључног значаја за српски електроенергетски систем
